Bulvear Despota Stefana 13 (u zgradi kod Skadarlije), Beograd

Bruksizam (škripanje zubima): uzroci, simptomi i lečenje

Nemiran san odlikuju različite pojave kojih smo nesvesni ili donekle svesni. Od hrkanja, preko sleep apnee (blokade disanja) do problema sa zubima, široka je paleta svega onoga što nas u snu može snaći. To naravno rezultira nepravilnim ritmovima sna, iscrpljenošću, umorom pri buđenju.


Imajući u vidu da je ovakvih sitnih oštećenja na desetine, nećemo se u ovom tekstu posvećivati svakome od njih. Ovaj tekst tiče se samo jedne, ali veoma važne činjenice, a to je da je škrgutanje zubima u snu veoma iritantno i po one koji to rade i po one koji su prinuđeni to da slušaju. 

Bruksizam je, naime, ime za ovu pojavu koja je veoma neprijatna, a koja mnogima stvara osećaj da će zubi popucati prilikom spavanja. Zbog toga smo odlučili da demistifikujemo ovaj poremećaj, da ga najpre opišemo, a potom i progovorimo o uzrocima, simptomima, posledicama i eventualnim načinima terapije. 

Šta je to bruksizam?

Prostim jezikom govoreći, bruksizam predstavlja doslovce škripanje odnosno škrgutanje zubima. I to bi bilo ukratko to. Međutim, škrgutanje zubima je zapravo kompleksni proces ortofacijalnog sistema. Ortofacijalni sistem je skupina organa, ali i tkiva koji obavljaju funkciju žvakanja i govora. Ortofacijalni sistem služi i za disanje i za varenje, a uključuje mišiće lica, vilice, zube, potporna tkiva, desni. 

Bruksizam predstavlja škripanje ili škrgutanje zubima, a dešava se u nesvesnom stanju, tokom spavanja. Kod nekih ljudi bruksizam je izražen i tokom dana, u vreme kada deluje stres ili kada su iz brojnih razloga napeti.

Mišići glave i vrata, veoma često imaju bliske veze sa pojavom bruksizma, a tu su još i nepravilan zagrižaj ili druga oboljenja. O uzrocima, čitajmo u nastavku.

Uzroci pojavljivanja bruksizma

Kada god nam se dogodi da primetimo da su nam zubi utrnuli, izvesno je da se tokom noći javilo škrgutanje zubima. Ovom oštećenju ili poremećaju uzroci mogu biti raznovrsni, pa ćemo temi pristupiti dvojako. Govoreći o dnevnom i noćnom bruksizmu. 

Može se reći da lekari i ne znaju potpuni uzrok bruksizma, ali se pretpostavka odvija u nekoliko pravaca a to su kombinacije fizičkih, psiholoških kao i genetskih faktora. 

Jedan od čestih uzroka škripanja zubima tokom noći jeste i posledica emocija kakve su stres, frustracija, ljutnja, napetost i anksioznost. Ovakvi uzroci doprinose pojavi bruksizma i u budnom stanju. 

Što se tiče bruksizma tokom spavanja, uzrok može biti i povećana uzbuđenost tokom spavanja.

Faktori rizika o kojima treba povesti računa

Stres je jedan od najvećih faktora rizika za mnoge bolesti. Bruksizam je samo jedna od posledica koje izaziva stres, pa bi trebalo raditi na tehnikama oslobađanja od stresa. Frustracija i ljutnja takođe može uzrokovati brže krunjenje zuba.

Iako se bruksizam javlja kod sasvim male dece, zbog nemogućnosti da obuzdaju reflekse, veoma je čest i u starosti, pa se može reći da starost povećava rizik od škripanja zubima.

Kao faktor rizika može se uzeti i tip ličnosti. Imati agresivan, hiperaktivan tip ličnosti, veoma često uzrokuje veći rizik od bruksizma.

Bruksizam je izvesno i genetski. Ukoliko članovi porodice imaju problema sa ovim oboljenjem, izvesno je da će i ostali ukućani imati tu vrstu oštećenja.

Kada govorimo o lekovima, ali i drugim supstancama kakve su droge, bruksizam je neretko njihova nuspojava. Lekovi poput antidepresiva, pušenja duvana, konzumiranje alkohola, čak i pojedini bezalkoholni kofeinski napici mogu uzrokovati probleme. Ljudi sa Parkinsonom, demencijom, gastro poremećajima, epilepsijom, apnejom i poremećajem pažnje, izvesno su skloniji dobijanju ovog problema.

Simptomi koji ukazuju na bruksizam

Simptomi koji ukazuju na bruksizam odnosno na poremećaj koji se manifestuje škrgutanjem zubima odnosno šrkipanjem u snu ili na javi, su mnogobrojni. Simptomi bruksizma mogu biti manje ili više zastupljeni i mogu ostavljati manje i veće posledice. Ovde ćemo pobrojati one simptome koji su najučestaliji, a koji definitivno ukazuju na ovu vrstu poremećaja.

  • Grickanje usana ili stiskanje zuba koje je toliko glasno da može probuditi ostale koji spavaju u istoj prostoriji, bez sumnje je jedan od najučestalijih i najprimetnijih simptoma kada je u pitanju bruksizam.
  • Zubi koji su spljošteni, koji su polomljeni usled pritiska, rastresite strukture ili izgledaju tako da su presečeni, sigurno upućuju stomatologe na to da bi trebalo reagovati.
  • Zubi koji su usled škrgutanja promenili boju, takođe predstavljaju problematične zube zahvaćene bruksizmom.
  • Povećana bol u zubima, osetljivost zuba uprkos nemanju fizički vidljivih simptoma
  • Umorni i zategnuti mišići vilice, pa čak i zaglavljena, zaključana vilica koja ne može potpuno da se otvori, ukazuje na problem.
  • Bol u vilici, vratu ali i mišićima lica, ukazuje da je reč o bruksizmu.
  • Bol koji se javlja od ušiju pa sve do brade, kao i problemi sa žvakanjem i bol u unutrašnjoj strani obraza
  • Poremećaj spavanja.

Ukoliko neki od ovih simptoma primetite u jutarnjim časovima, nakon što ste se probudili, trebalo bi da se obratite lekaru. Posledice mogu biti raznolike, ali pre nego što o njima govorimo, pomenućemo načine terapije i eventualnu prevenciju problema.

Kako se leči bruksizam i šta podrazumeva terapija?

Bruksizam je oštećenje koje samo po sebi ne mora nužno da bude problem nastao zbog lošeg oralnog zdravlja. Naime, bruksizam može biti simptom nekog drugog poremećaja, ali i posledica lošeg ophođenja prema celom organizmu. Stoga se bruksizmu pristupa odgovorno, a lečenje bruksizma, ali i dijagnostika predstavlja multidisciplinarnu aktivnost. 

Da bi se bruksizam prevenirao i sanirao, potrebno je baviti se lečenjem uzroka, ali i lečenjem posledica. Lečenje posledica najčešće se svodi na lečenje problema koje je bruksizam izazvao na zubima, dok se lečenje uzroka svodi na terapiju mentalnog stresa.

Lečenje bruksizma takođe zavisi od godina u kojima ste, pa se za nijansu razlikuje kod dece. Kao što smo već napomenuli, vrlo je izvesno da se u mlađem i najstarijem dobu javi ovaj problem, ali to ne isključuje mogućnost da bilo kada u životu osetite probleme škriputanja zubima. Neprijatnost se može sanirati, pa zato nemojte očajavti onda kada ovaj problem „namirišete“. Stomatolozi i lekari su uvek tu za vas, a na vama je da svoj stres nekako pustite niz reku. Jednostavno, stvari su takve kakve su i ponekad vi na to ne utičete ama baš nimalo. Ovaj budistički pristup je pomalo komplikovan u početku, ali vam jednostavno savetujemo da se prepustite onome – „šta god jednom započne, završiće se“. Prema tome, povucite ručnu kada je u pitanju sekiracija i smanjićete rizik od problema na ovom nivou.

Okuzalni splint – šta je to?

Verovatno ste čuli za štitnik za zube koji se koristi kao zaštita za zube tokom bruksizma. U pitanju je štitnik od čvrstog materijala koji sprečava kontrakciju mišića u toku noći, pa ne dolazi do abrazije zuba. Splint bi trebalo da smanjuje grčeve, a njegova funkcija je da ublaži refleksna ponavljanja, pa se nekada nosi i do 3,4 meseca. Kontrole su u tom periodu obavezne, kako bi stomatolog mogao da prati da li se dogodila neka promena.

Antidepresivi ili fizikalna terapija

Fizikalna terapija je ponekad rešenje ovog problema od kog pati mnogo ljudi.  Kineziterapija, krioterapija, terapija ultrazvukom, pa čak i nervna stimulacija pomoću električne energije smanjuju grčenje. Ipak, ukoliko se proceni da je potrebno medicinski i farmaceutski tretirati problem, prepisuju se antidepresivi, kao i lekovi protiv bolova.

Kada govorimo o nekoj vrsti psihoterapije, bruksisti podležu terapiji koja menja štetne navike, self monitoringu koji predstavlja vođenje zapisnika o pojava parafunkcije, ali i jačanje ponašanja.

Kakve su posledice bruksizma?

Posledice bruksizma mogu biti brojne, ali u većini slučajeva one zaista ne izazivaju velike komplikacije. Međutim, sama činjenica da noću škrgućete zubima, već uznemirava, a osim vas, vrlo verovatno će „patiti“ i oni koji spavaju u vašem okruženju. Ipak, da stvar nije potpuno naivna, trebalo bi izdvojiti neke od posledica koje mogu biti vama na štetu.

Oštećenje zubne gleđi i zuba u celosti je jedan od većih problema koji osim bolova može da izbije i neku svotu novca iz vašeg novčanika, kako biste nadoknadili krunicu. Krunica, pa čak i desni će verovatno stradati od griženja i škripanja u snu.

Tenzione glavobolje su jedna od propratnih manifestacija bruksizma, a javljaju se kao posledica lošeg spavanja ili nespavanja.

Bolovi u facijalnom delu, u obrazima, vratu, vilici, ali i zubima takođe su problem sa kojim se suočavate onda kada zubi trpe škripanje tokom noći.

Oštećenja sluha, unutrašnjeg uha, kao i spoja dve vilice, je izvesna posledica. To se ogleda u tome što teže otvarate vilice do kraja, prisutan je bol u mišiću i tetivama, ali se i čuju neprijatni zvuci. Pucketanje u vilici ume da uznemiri, a kao veća posledica može se javiti i glavljenje vilice. Nameštanje je pomalo bolno, pa se već prilikom prvih simptoma obratite svom stomatologu za pregled zuba.

Bulvear Despota Stefana 13 (u zgradi kod Skadarlije), Beograd

011 / 72 46 995 065 / 56 80 060