Bulvear Despota Stefana 13 (u zgradi kod Skadarlije), Beograd

Parodontopatija (paradentoza): Uzroci, simptomi, posledice i lečenje

Brojni su stomatološki i oralni problemi koji se mogu javiti zbog različitih faktora. Ti faktori mogu biti genetika, zdravstveni sklop, higijena, loš odnos prema telu i nezdrave navike. U prethodnim blogovima doticali smo se problema karijesakamencagangreneafti u ustima, ali nismo mnogo vremena potrošili na odgovore na pitanje šta predstavlja paradentoza.


Paradontopadija ili paradentoza su sinonimi, pa to treba odmah i napomenuti. Paradontopatija predstavlja bolest zuba i desni, tj. zubnog tkvia, a razvija se u nekoliko faza. S obzirom na to da postoje etape u ozbiljnosti posledica, krajnja faza paradontopatije može dovesti do gubitka zuba. Paradontalno tkivo može biti uništeno u krajnjim fazama bolesti, a to rezultira  povlačenjem desni i potpunom gubitku zuba jer nema adekvatnu podršku, nije stabilan i na kraju ispada.

Paradentoza vrlo često ima genetsku potporu, a uglavnom je nije moguće u potpunosti izlečiti. To znači da se desni ne mogu potpuno oporaviti i vratiti u početno stanje, ali postoje faze koje usporavaju paradentozu.

Upravo zbog ovoga veoma je važno primetiti prve simptome paradentoze kako bi se zaustavila u ranijoj fazi i kako biste sačuvali svoje zube. Početne faze nisu opasne, a tretmani su uglavnom jednostavni i bezbolni.

Šta uzrokuje paradentozu?

Svaka bolest ima svoju inicijaciju kao posledica nekog faktora. Ti faktori, odnosno uzroci, u bolestima mogu biti raznovrsni. Kada su oralni problemi u pitanju, neretko su povezani sa izostankom higijene ili nepravilnom higijenom, gde naravno zubi i okolna tkiva ispaštaju. 

Međutim, nije samo higijena ta zbog koje se javlja parodontopatija i koja je bitna za zube i okolna tkiva. Postoji još sijaset drugih uzroka. Najčešće, pojavu paradontitisa mnogi s pravom, povezuju sa zubnim plakom i kamencem. Zubni plak je bezbojna, lepljiva masa koja se kao rezultat neodržavanja higijene nakon obroka, javlja na zubima. Plak se sastoji od bakterija koje proizvode endotoksine koji aktiviraju imunološki sistem da se brani. Tada dolazi do upale tkiva koja može izazvati resorpsciju kosti kao i do pojave paradontnih džepova i potpunog uništenja desni i tkiva i gubitka zuba, a to i jeste parodontopatija.

Zubni plak je izuzetno štetan po desni. Kamenac se formira onda kada zubni plak stvori jedinjenje sa solima i mineralima iz pljuvačke. On izuzetno loše utiče na desni, a moguće je i da kamenac vrši pritisak na gingivu što utiče na pojavu parodontopatije. Zato, ako ih primetite, pravac stomatološka ordinacija!

Međutim, kao što smo pomenuli, nisu jedino plak i kamenac razlozi zbog kojih se javlja parodontopatija.

Nepravilna i neredovan oralna higijena su broj jedan, ali i nezdrave navike mogu biti uzrok. Pušenje, loš protetski rad (krunice), sistemske i autoimune bolesti, anomalije oblika i položaja zuba, genetika, kao i nepravilna upotreba lekova, takođe mogu uzrokovati probleme usled kojih može nastati parodontopatija.

Simptomi paradentoze, odnosno paradontopatije

U prvoj fazi paradentoze pojavljuje se upala desni koja je poznata i kao gingivitis. Ovo su prvi simptom paradentoze. Ako se ne primeti i ne leči na vreme, upala desni (gingivitis) može lako prerasti u paradentozu. Zato je bitno odmah prepoznati signale i pristupiti lečenju.

Simptomi se mogu povećavati i smanjivati, a meke i crvene desni su uglavnom prvi stepen paradontitisa. Ako vam desni za vreme pranja zuba ili pritiska na iste prokrvare, to je znak da odmah treba da kontaktirate stomatologa. Terapija podrazumeva uklanjanje zubnog plaka i kamenca, kao i obuku o pravilnom održavanju oralne higijene.

Drugi stadijum parodontopatije karakterišu najčešće simptomi koji su slični kao kod upale desni. Međutim, ono što ukazuje da je gingivitis prerastao u paradontopatiju je česta pojava paradontnih džepova i pojave novog osećaja kao što je pečenje desni.

Ipak čak i u ovom stadijumu, parodontopatiju je moguće tretirati i zaustaviti.

Šta je paradontni džep?

Iako je možda pravo mesto da govorimo o daljim stadijumima bolesti, trebalo bi najpre umetnuti i objašnjenje šta je to paradontalni ili paradontni džep. U pitanju je razaranje između zuba i kosti, a posledica je uznapredovala paradontopatija. Džepovi se javljaju u toku bolesti i oni su najosnovniji simptom parodontopatije. 

Ova oštećenja gotovo su uvek identična, i prepoznatljiva. Paratontalni džep je simptom da je bolest u poodmaklijoj fazi i da je na granici da iz drugog stadijuma pređe u treći. Ponekad je, kada je u pitanju manje oštećenje, moguće sanirati ga.

Treći stadijum  parodontopatije je povlačenje desni. Jasno je vidljiv simptom jer se desni potpuno povlače, ostavljajući otkriven zub korena. Na taj način zub je izložen dodatnim opasnostima od zaraze jer je koren ranjiviji od krunice. Zajedno sa povlačenjem desni, nastaje i problem rasklimanih zuba i zubi osim što krvare, često se i klimaju. Kada naiđe ova faza, jedini način zaustavljanja progresije parodontopatije jeste hitna hirurška intervencija. Ovom intervencijom se vraća potpora zuba i zub se može očuvati

Četvrta faza parodontopatije je poslednja faza u kojoj je kost vilice u velikoj meri povučena i zub ispada. Kada nastupi ova faza,  tretman paradentoze je potpuno nemoguć. No, to nije razlog za očajavanje jer je savremena medicina i stomatologija toliko napredovala da se protetskim intervencijama uvek mogu ugraditi implanti, mostovi i veštački zubi.

Prevencija paradentoze

Pre nego što krenu problemi, a potom i lečenje paradentoze, postoji jedna radnja na koju obično zaboravljamo. U pitanju je, naravno, prevencija. 

Toliko smo puta pomenuli reč prevencija i oralna higijena da smo sigurno dosadili. Ali, znajući kolike posledice može imati parodontopatija, vredi pomenuti više puta. Redovno četkanje zuba, najmanje dva puta dnevno, prateći liniju desni, može da pospeši uklanjanje bakterija. Ukoliko se poremeti bakterijsko-mikotički rast i formiranje subgingivalnog plaka treba odmah reagovati. Treba voditi računa o čišćenju svakog kvartala, ali i o četkanju zuba sa obe strane.

Treba upotrebljavati antiseptičku vodu za ispiranje usta, a poneko preporučuje i paste za zube i sredstva za sprečavanje paradentoze. Ukoliko se odlučite za ovakav vid prevencije, obavezno  konsultujte svog stomatologa

Skidanje kamenca i naslaga je preporučljivo, a za to će stomatolozi u ordinacijama koristiti specijalne instrumente. Ovaj tretman takođe sprečava dalje napredovanje paradentoze. Bez dnevne oralne higijene ne možemo očekivati boljitak, ali to ne znači da će sama higijena iskoreniti bolest. Svakako, može učiniti mnogo u prevenciji parodontopatije.

Nehirurške intervencije parodontopatije

Logično je da je ljudski otpor uvek prisutan kada treba ići „pod nož“. Zbog toga se mnogi pitaju mogu li ikako da izbegnu hiruršku intervenciju u slučaju paradentoze. 

Stomatolog najpre vrši procenu da li je moguće da se nehirurškim putem reši parodontopatija. Ukoliko su paradontni džepovi plići od 4-5 milimetara, postoji mogućnost nehirurške intervencije. I nakon toga procenjuje se stanje, a proces posmatranja traje od četiri do šest nedjelja. U ovom periodu treba izbegavati  snimanje zuba i rendgen, a potom se procenjuje je li potrebna konačna intervencija.

Šta ako dođe do hirurgije?

Naravno da ovo nije korak za očajavanje, jer je i to put ka spasavanju zuba i ostale niske koja može stradati. 

Da bi se uklonila mogućnost progresivnog gubljenja kostiju i kako bi se regenerisala izgubljena kost, tamo gde je moguće, primenjuje se paradontalna hirurgija. Dugoročne studije su pokazale da kod umerene paradentoze nije potrebno primenjivati hirurški tretman, ali da se napredna paradontopatija mora sanirati hirurškim putem.

Održavanje zuba nakon operacije

Ukoliko se dogodi da po uspešnom paradontnom lečenju sačuvate sve zube, potrebno je stalno održavati režim „čuvanja parodonta“. To podrazumeva redovne preglede i detalnja čišćenja svaka tri meseca, kako bi se sprečila repopulacija mikroorganizma koji izazivaju paradentozu. 

U tom periodu pažljivo se prate pogođeni zubi, tako da se rano lečenje vrši i ako se parodontopatija ponovo pojavi. Ona se vraća zbog loše kontrole plaka, a ako je tehnika pranja zuba loša, paradontni recidiv je verovatan.

Alternativni tretmani lečenja paradentoze

Osim zvanične medicine, mnogi se u ona doba kada su očajni i nemoćni hvataju za alternativne metode. Alternativna terapija i metodi lečenja paradontopatije mogu biti primenjivi samo u početnim fazama i to uz stalnu komunikaciju sa stomatologom. Bilo koji drugi pristup lečenju parodontopatije može imati kontraefekat. 

Većina alternativnih tretmana desni kod kuće uključuje korišćenje antimikrobnih rastvora kao što je vodonik peroksid. Ispiranje usta i paradontnih džepova služi kako bi se umanjila infekcija i upala. Međutim, ovo samo može kratkoročno sprečiti napredovanje parodontopatije, ali se, na koncu i po pitanju zdravlja i po pitanju računice, zvanična stomatologija mnogo više isplati.

Etimologija reči paradentoza

Kada govorimo o poreklu neke bolesti ne možemo da ne utvrdimo otkud se ta ona „ušunjala“ među civilizaciju, kada je počela svoj put, ali i kako je dobila ime. S obzirom na to da paradentoza nosi ime još iz vremena starih Grka, logično je da je reč o oboljenju koja je dugo mučila ljudsku vrstu. Paradentoza potiče od grčke reči „periodontitis“, a to doslovce znači pražnjenje zuba, odnosno nestanak zuba.

Epidemiologija paredentoze

Paradentoza, odnosno paredontopatija predstavlja veoma rasprostranjeno oboljenje zuba i smatra se drugim najčešćim oštećenjem. Statistika pokazuje da od hronične paradentoze boluje čak 750 miliona ljudi što je skoro 11 posto stanovništva. Ova istraživanja, istina, sprovedena su 2010. godine, pa su moguće oscilacije. 

Bilo kako bilo, najčešći razlog za stvaranje paradentoze jeste loša higijena i neadekvatan medicinski nadzor i nega. Paradentoza je, što je donekle i razumljivo, mnogo prisutnija u ekonomski ugroženijim regionima i među siromašnijom populacijom. Njena pojava se smanjuje sa višim životnim standardom. U izraelskoj populaciji, u jemenskoj, severnoafričkoj, južnoazijskoj i medetiranskoj populaciji, veći je broj ljudi obolelih od paradontopatije nego u ostalim delivma Evrope. 

Neretko se navodi da je paradentoza bolest siromašnijih, jer ljudi sa donjeg kraja socioekonomske skale pate od nje češće nego oni više pozicionirani. Iako ovo ne može da se izvuče kao aksiom, jer bolesnih ima i među bogatima, ne može se reći da parodontopatija nije povezana sa statusom.

Kako je to kod drugih vrsta?

Zanimljivo je da paradentozu često vezujemo isključivo za čoveka, a ne razmatramo to da li se ona pojavljuje kod drugih organizama. I da, odgovor na to pitanje je da se javlja i kod životinja. 

Najčešće se javlja kod pasa i pogađa pse starije od tri godine ili više. Sa većim brojem godina, raste i mogućnost dobijanja paradentoze. Ovo nam govori da se sisari nisu potpuno adaptirali uslovima i prirodi, bez obzira na godine evolucije.

Podsetnik za kraj

Na kraju, vredi sublimirati sve što smo do sada pomenuli, a važno je za paradentozu.

Paradontopatija je vrsta oboljenja zuba, koje u većini slučajeva nastaje nakon karijesa. Prvi i osnovni simptom pacijenta obolelog od paradontopatije je krvarenje desni. Paradontopatija na samom početku ne daje pacijentu nikakve simptome. Iz tog razloga pacijent nije svestan da boluje od paradontopatije u početku.

Paradontopatija je bolest zubnog potpornog tkiva, paradonta sastavljenog od desni, periodontalnih vlakana, cementa zuba i alveolarne kosti koja dovodi do klaćenja, migracije i ispadanja zuba. Ukoliko se ne vreme ne otkrije i ne izleči, paradontopatija može da dovede i do drugih težih oboljenja. Za nastanak paradontopatije nasleđe igra presudnu ulogu. 

Paradontopatija i paradentoza su istovetan pojam koji se razvija u četiri etape. Kao što smo napomenuli, prva i druga etapa parodontopatije su uglavnom izlečive. Prvu fazu možemo prepoznati po krvarenju desni, a u drugoj se javlja paradontalni džep. Kod treće faze parodontopatije, džep se širi i tada je ponekad potrebno izvesti hirurški zahvat, ali ne mora nužno doći do gubitka zuba. Kada bolest dođe u krajnju fazu, jedini način za očuvanje zuba jeste protetika. 

Uzroci stvaranja paradentoze su najčešće loša higijena i neredovne zubarske kontrole, ali mogu biti i faktori poput stresa, neurednog života i loših navika. Podsetimo se još i toga da oboljenje mogu prevenirati odgovoran odnos i dobra higijena, kao i alternativne metode i terapija koje ne moraju uvek biti efikasne. Alternativne metode lečenja paradontopatije nikako ne smeju da budu poptuna zamena redovnoj stomatologiji.

Kao i bilo koja druga zubna oboljenja i paradentoza može imati uspešna izlečenja i neuspešene poduhvate. Sve to zavisi od vaše volje, od vašeg odnosa prema higijeni i stomatologiji. Čak i ukoliko ima naslaga i kamenac toliko uznapreduje da napravi potencijalni problem sa paradentozom, moguće ga je ukloniti, ukoliko na vreme obratite pažnju.

Zato je stomatološka ordinacija pravo i jedino mesto gde se trebate javiti i gde trebate pristupiti lečenju parodontopatije ako uočite ove simptome. Lečenje paradontopatije obuhvata niz mera koje se primenjuju u dužem vremenskom periodu, koje oderđuje vaš stomatolog nakon procene težine stanja.

Nije sve izgubljeno ako dođe do gubitka zuba. Uvek se možete obratiti stomatologu iz vaše ordinacije koji će  na mestu izgubljenog zuba ugraditi implant, a potom i mostom nadomestiti sve izgubljene zube

Na kraju, šta drugo još da vam poručimo, osim da se potrudite da to toga nikada ne dođe. Jer, zaista i ne mora. Pogotovo ako znate kakve sve posledice po zdravlje i sam džep može imati. Stoga, mudro!

Bulvear Despota Stefana 13 (u zgradi kod Skadarlije), Beograd

011 / 72 46 995 065 / 56 80 060