Bulvear Despota Stefana 13 (u zgradi kod Skadarlije), Beograd

Plombiranje zuba - kada se i zašto primenjuje?

Kada zub zaboli, uglavnom nam nije važno na koji način će bol prestati, samo želimo da prestane. U zavisnosti od toga koliko veliki kvar je u pitanju, stomatolog započinje lečenje, uklanja karijes i na kraju popunjava zub plombom.


Plombiranje zuba je jednostavna stomatološka tehnika koja podrazumeva  završnu fazu popravke zuba. Popunjavanje zuba plombom smatra se ujedno i preventivnom merom, odnosno zaštitom zuba od propadanja.

Kada i zašto se radi plombiranje zuba?

Pokvaren zub je zub zahvaćenen karijesom. To je progresivno oboljenje zuba koje se može zaustaviti i lečiti, a jedini način je njegovo kompletno uklanjanje. Najjednostavnije rečeno, karijes je ništa drugo do rupa u zubu.

Nakon otvaranja zuba i uklanjanja karijesa posebnim stomatološkim instrumentima, u zavisnosti od toga koliki kvar je bio u pitanju, odnosno koliko duboko je karijes zahvatio zubna tkiva, stomatolog može uraditi privremeno ili definitivno punjenje zuba.

Privremeni zubni ispuni podrazumevaju punjenja kaviteta određenim lekom, dok su definitivna punjenja upravo plombe. Plombiranje zuba je neophodno da bi se nadomestila oštećenja izazvana karijesom, kao i da bi se zub zaštitio od daljeg propadanja.

Priprema zuba za plombiranje

Glavni zadatak stomatologa pre postavljanja svake plombe jeste da ukloni karijes. Čišćenje kaviteta mora biti apsolutno i kompletno, a vrši se posebnim zubarskim instrumentima. Zubar najpre utvrđuje veličinu kvara i prema tome ocenjuje dalji tok lečenja zuba.

Koliko duboko može da ide karijes?

U pitanju je progresivno propadanje zuba, te može da zahvati sve tvrde i meke zubne slojeve. Tvrdi slojevi zuba su gleđ, dentin i cement, a meki je pulpa, koju čine nervna vlakna i krvni sudovi. Gleđ predstavlja njatvrđi deo zuba i nalazi se na spoljašnjoj strani krunice. Kada je samo ona zahvaćena karijesom, to se smatra manjim kvarom i lakšim za sanaciju. Tako se, nakon uklanjanja karioznog tkiva može odmah pristupiti plombiranju zuba.

Sledeći sloj zuba je ujedno i njegov najveći deo i zove se dentin. U predelu krunice dentin je prekriven gleđu, dok je u predelu korena pokriven cementom. Cement je treći tvrdi sloj zuba i po sastavu je sličan kostima. Kada karijes zahvati dentin, to se stanje naziva duboki karijes. Za popravku ovakvog kvara potrebno je više puta posetiti stomatologa, jer nije moguće odmah po čišćenju kaviteta staviti plombu. Umesto toga u zub se stavlja privremeno punjenje. To je zapravo lek koji ima zadatak da podstakne regeneraciju dentina. Tek kad se obnovi ovo zubno tkivo, zub se zatvara definitivnim ispunom u vidu plombe.

Jednom kada je kvar potpuno uklonjen pristupa se saniranju oštećenja. Tome služi plomba. Zubar odlučuje koje materijale će koristiti, odnosno koju vrstu plombe će postaviti da završi popravku zuba.

Kakve plombe postoje?

Postoje tri vrste plombi: kompozitne ili bele plombe, amalgamske ili crne i glas-jonomer bele plombe, koje se uglavnom koriste pri popravci mlečnih zuba.

Bele kompozitne plombe

Sasvim je izvesno da su kompozitne odnosno bele plombe trenutno prvi izbor stomatologa kada je popravka zuba u pitanju. Kompozitni ispuni pružaju dobru izdržljivost i otpornost na lomljenje i mogu da izdrže umereni pritisak od konstantnog stresa žvakanja. Mogu se koristiti na prednjim ili zadnjim zubima.

Sa estetske tačke gledišta, beli ispuni su ujedno i savršen izbor, jer se kompozitnim punjenjem nadoknađuje izgubljeni deo zuba tako da je popravka neprimetna. Kao što im sam naziv kaže, bele plombe su u boji zuba, a široki raspon nijansi bele omogućava stomatologu da izabere odgovarajuću nijansu usklađenu sa nijansom zuba koji popravlja.

Iako je dugo vladalo verovanje da su bele slabije od amalgamskih, te da su podložne ispadanju i trošenju, stomatologija je toliko napredovala da su kompozitne plombe danas u istom rangu, ako ne i bolje od „crnih“.

Amalgamske ili crne plombe

Pored prepoznatljivog mirisa u stomatološkoj ordinaciji i zvuka zubarske bušilice, amalgamski ispuni su mnogima prva asocijacija na zubara. Kao legura žive, srebra, aluminijuma, bakra i cinka, amalgamske ili crne plobe su donedavno bile bez premca zbog svog dugog veka trajanja.

Postavljanje plombe je kao i u slučaju sa belim bezbolno, međutim zbog toga što se za zub vezuje mehanički, a ne hemijski, potrebno je očistiti više zubnog tkiva no što je to slučaj sa kompozitnim punjenjima.

Neka istraživanja ukazala su na mogućnost otpuštanja žive iz amalgamskih plombi, te njenog toksičnog delovanja na organizam. Međutim, još nije potpuno utvrđeno da li se to zaista dešava.

Glas-jonomer plombe

Odrasli pacijenti će se retko sresti sa glas-jonomer plombama. Stomatolozi ih najčešće koriste kao definitivno punjenje mlečnih zuba, jer otpuštaju fluoride i na taj način aktivno štite zub od karijesa. One su bele boje,  tvrde su i manje otporne na mehaničke uticaje, te zbog toga nemaju dugi vek trajanja.

Koje plombe su najbolje?

U zavisnosti od prirode i veličine kvara, kao i toka lečenja zuba, zubar može odlučiti koje će materijale koristiti za definitivno punjenje. Premda se do skoro verovalo da nema jačih i trajnijih plombi od amalgamskih, razvoj stomatološke nauke i tehnologije materijala doveo je na prvo mesto kompozitne, odnosno bele plombe.

U prilog belim plombama ide i estetski faktor – jednom postavljene, one su gotovo neprimetne golim okom. Ovo je posebno značajno kada se saniraju kvarovi na prednjim zubima.

Koje su prednosti belih plombi?

Na prvom mestu se tu ubraja estetika. Stomatolog može uskladiti nijansu kompozitnog ispuna sa bojom zuba.

Potom, tu je način vezivanja za zubnu strukturu. Bele plobe se mikro-mehanički vežu za zub, te mu tako pružaju dalju potporu.

Ne treba zanemariti ni svestranost kompozotnog materijala. Osim toga što se mogu koristiti pri punjenju kaviteta očišćenih od karijesa, one se mogu koristiti i prilikom popravke lomljenih i istrošenih zuba.

Kada se zub priprema za definitivno punjenje ovim materijalima, uklanja se manje zubne strukture no što je to slučaj kad se postavlja amalgamska plomba.

Pogledajte video za više informacija

Koje su mane belih plombi?

Kao dve vodeće mane kompozitnih plombi navode se njihovo trajanje i dužina postavljanja. Što se dugovečnosti tiče, crni amalgamski traju mnogo duže nego kompozitni ispuni, ali sa napretkom tehnologija i osavremenjivanjem produžio se i njihov vek trajanja.

Postavljanje bele plombe odvija se u fazama, te može potrajati duže no punjenje zuba amalgamom, Međutim, to zadržavanje u stomatološkoj stolici meri se u minutima te je zanemarljivo kada se u obzir uzmu sve pogodnosti postavljanja baš njih.

Kako se postavljaju bele plombe?

Samo postavljanje je bezbolno i ne traje dugo, a odvija se u nekoliko postupaka. Na zub sa kog je prethodno uklonjen sav karijes stavlja se blaga kiselina za nagrizanje i čišćenje površine zuba.

Potom se postavlja bond. To je lepak koji omogućava hemijsko vezivanje zuba sa plombom. Na kraju, postavlja se plomba, i to u više slojeva. Stomatolog nanosi sloj po sloj kompozitnog materijala i nakon svakog nanošenja ga prosvetljava lampom. 

Prepoznatljivo plavo svetlo ima ulogu da učini plombu otpornijom i čvršćom.

Plombiranje zuba belom plombom ima završnicu u poliranju, kada se posebno vodi računa o tome da se ona sjedini sa zubom tako da se i ne primećuje.

Koliko traju bele plombe?

Sa razvojem stomatologije produžio se i vek trajanja belih plombi. Procenjuje se da kompozitne plombe traju najmanje pet godina. U praksi su zabeleženi slučajevi gde traju i duže od decenije. To koliko će kompozitno punjenje trajati zavisi od mnogo faktora.

Mesto punjenja

Pre svega, dugovečnost će odrediti mesto punjenja. Pritisak koji zubi, pa i plomba, trpe pri griženju i žvakanju veći je na zadnjoj strani usta. To znači da su, uprkos jačini bele plombe, veće šanse da će se ona istrošiti ukoliko je postavljena na kutnjaku nego na sekutićima, na primer.

Veličina punjenja

Veličina punjenja takođe utiče na trajanje. Manja punjenja obično traju duže, jer se na manjoj površini očekuje i manji broj problema.

Bruksizam

Neka stanja i navike pacijenta mogu negativno uticati na belu plombu i njeno trajanje. Takav je slučaj sa osobama koje pate od bruksizma. Bruksizam ili škrgutanje zubima ima mnogo štetnih posledica, a trošenje plombe je jedan od njih. Do toga dolazi usled prekomernog pritiska koji se vrši na zube prilikom njihovog stiskanja.

Više o bruksizmu pročitajte u našem  posebnom blog tekstu.

Nezdrava ishrana

Nezdrave navike u ishrani i te kako mogu odrediti njihov rok trajanja. Prekomerno unošenje šećera i gaziranih napitaka povećavaju rizik od erozije gleđi i kompozitnog ispuna.

Oralna higijena

Da bi vaši zubi i plomba što duže trajali od suštinskog značaja je da ih savršeno održavate i redovno perete. Neredovna i nepravilna oralna higijena glavni je uzrok pojave karijesa oko punjenja, kao i na ostalim zubima.

Stomatološke tehinike postavljanja 

Na dugovečnost zubnih ispuna uticaće u velikoj meri i stomatološke tehnike pri njenom postavljanju. Izuzetno je važno da se kavitet pravilno očisti i osuši kako bi se sprečilo da vlaga i bakterije ne kontaminiraju područje obrade. Posledica prodiranja bakterija u kavitet jeste takozvani podminirajući karijes, koji se razvija ispod postavljene plombe.

Koja je cena plombiranja zuba u našoj ordinaciji?

Cena plombiranja zuba u našoj stomatološkoj ordinaciji u Beogradu zavisi od toga koji materijali se koriste. Pristupačna cena bele plombe je još jedan razlog više da se pacijenti odluče za kompozitne ispune. Veličina ispuna će takođe odrediti cenu ovog stomatološkog rada. Tako jednopovršinski zubni ispuni koštaju 20 evra, dvopovršinski 25 evra, a tropovršinski kompozitni ispuni 30 evra. To će značiti da popravljanje kvara na griznoj površini zuba i postavljanje bele plombe košta manje no što košta popravka zuba zahvaćenog karijesom sa više strana.

Najbolje je da zakažete pregled kako bismo vam preciznije procenili cenu plombiranja zuba:

Bulvear Despota Stefana 13 (u zgradi kod Skadarlije), Beograd

011 / 72 46 995 065 / 56 80 060