Bulvear Despota Stefana 13 (u zgradi kod Skadarlije), Beograd

Povlačenje desni - uzroci, simptomi, prevencija i lečenje

Povlačenje desni se najjednostavnije može opisati kao trošenje ili atrofija desni. Gingiva se povlači prema korenu zuba, otkrivajući ga i stvarajući utisak izduženog zuba. Može se desiti da desni propadnu i oko zuba koji su u nekom abnormalnom položaju.


Povučene desni postaju pravi zdravstveni problem onog trenutka kada su koreni zuba izloženi, te je povećan rizik od infekcija, propadanja i gubitka zuba.

Lečenje koje se započne u ranoj fazi povlačenja desni može zaustaviti ili čak preokrenuti proces recesije gingive. Lek za povlačenje desni odrediće stepen povlačenja – ako se pored atrofije jave i drugi simptomi kao što su osetljivost zuba, bol ili infekcija, tada će i lečenje biti ozbiljnije.

No, krenimo najpre od objašnjenja šta su to desni i koja im je uloga u portpornom aparatu zuba.

Šta su desni?

Desni ili gingiva su sastavljene od ružičastog tkiva i deo su potpornog aparata zuba. Ovo ružičasto tkivo je zapravo mastikatorna sluzokoža koja prekriva alveolarne nastavke gornje i donje vilice. Postoji jedna gingiva za svaki set zuba, odnosno vilicu. 

Razlikujemo slobodnu tj. marginalnu i pripojnu gingivu. Slobodna gingiva obavija vrat zuba, kao kragna. Ona nije pripojena za podlogu, za razliku od pripojne gingive koja je čvrsto spojena za viličnu kost i povezana sa ostatkom usta. Deo slobodne gingive je i interdentalna, odnosno gingivalna papila. Ona se nalazi između između površina dva susedna zuba gde popunjava taj trouglasti prostor. Tkivo gingive je gusto i dobro prokrvljeno ispod vlažnog površinskog sloja, tj. sluzokože.

Ako su netaknute, desni prekrivaju korenje zuba i štite ih.

Uzroci povlačenja desni

Najčešći uzroci povlačenja desni su loša oralna higijena i paradontalna bolest. Međutim, čak i kod osoba koje odlično vode brigu o svojim ustima i zubima može doći do povlačenja desni. To nam dokazuje da je ipak vodeći razlog za ovaj proces fizičko trošenje desni i upala tkiva.  

Neki ljudi su takođe skloni povlačenju desni zbog naslednih faktora. Ovi faktori uključuju položaj zuba i debljinu desni.

Fizičko trošenje desni

Fizičko trošenje desni snažnim četkanjem zuba ili upotrebom tvrdih četkica je čest uzrok povlačenja desni. Prekomerno četkanje uzrokuje atrofiju gingive čak i kada je higijena zuba odlična.

Ova vrsta fizičke recesije često više pogađa levu stranu usta. To je zato što većina ljudi koristi četkicu za zube u desnoj ruci i vrši veći pritisak na levoj desni.

Što se mehaničkih uzroka tiče, povlačenje desni iznad krunice mogu izazvati čak i neravnomerni zubi, kao i različite vrste povreda. Direktne povrede tkiva mogu se dogoditi tokom pada ili dok igrate kontaktne sportove. Do oštećenja desni može doći i tokom stomatoloških procedura ili nošenjem nepropisne parcijalne proteze.

Gingivitis

Ljudi sa osetljivijim tkivom su su skloniji upalama. Isto važi i za osobe sa tanjom gingivom, jer su veće šanse da će kod njih  dentalni plak izazvati infekciju. Na prvom mestu tu je  gingivitis ili zapaljenje desni, koje se može razviti u ozbiljnije upalne procese i bolesti poput paradontopatije. Manifestuje se na sledeći način – desni menjaju boju iz svetloružičaste u jarko crvenu, pa i modru nijansu. Osetljive su i bolne na dodir, može doći do spontanog krvarenja, a najčešće prilikom pranja zuba.

Nastaje najčešće usled lošeg održavanja higijene zuba, mada se može javiti i kao posledica poremećene hormonske ravnoteže ili nuspojava pojedinih lekova. Može se javiti i kao prateći simptom ozbiljnih bolesti kao što je, na primer,  dijabetes, anemija, leukemija i epilepsija.

Parodontopatija

Parodontopatija je naziv za bolest potpornog aparata zuba. Potporni aparat čine upravo gingiva, pariodoncijum, cement i alveolarna kost. Kada su desni i kost oštećeni  parodontalnom infekcijom, zubi su manje podržani. 

Prva faza ovog oboljenja je gingivitis, a za njom sledi povlačenje desni. Ovo za posledicu ima labavljenje i klaćenje zuba, a kako zub ostaje bez potpore, na kraju ispadne.

Bruksizam

Ukoliko ste i vi jedan od onih koji škrguću noću zubima, onda ste izloženi opasnosti da vam se desni povuku. Škrgutanjem se vrši intezivni pritisak na desni, što vremenom može izazvati njhovo povlačenje. 

Ujedno, bruksizam uzrokuje stvaranje paradontalnih džepova, odnosno džepova između zuba i desni, gde se mogu sakupljati bakterije. One će pokrenuti upalu desni, a gingivitis će samo pogoršati recesiju desni.

Više o bruksizmu možete pročitati u  ovom blog članku.

Faktori rizika

Uprkos odličnoj oralnoj higijeni, neke osobe pripadaju određenim rizičnim grupama tj. skloniji su upalama i povlačenju desni. Ključni faktor rizika je starost. Statistika kaže da čak 88% ljudi starijih od 65 godina ima desni koje se povlače u najboljem slučaju samo iznad jednog zuba.

Pušači se takođe suočavaju sa povećanim rizikom od povlačenja desni.

Još jedan faktor je genetika. Osobe koje imaju tanke ili slabe desni mogu da prenesu ove karakteristike preko svojih gena.

Stomatološka praksa je potvrdila da su dijabetetičari skloni povlačenju gingive.

Simptomi povlačenja desni

Kada je na samom početku, atrofija desni može proći nezapaženo. Međutim, kako napreduje postaje značajan razlog za brigu. Zub vizuelno izgleda duži, a prostor između zuba se povećava. Može se javiti i osetljivost na hladnoću i toplotu zbog izloženih korena zuba.

Ono što je najvažnije, povlačenje desni može biti simptom osnovnih zubnih problema, uključujući bolesti desni kao što su već pomenuti gingivitis i paradontopatija. Istovremeno se povećava  rizik od karijesa i gubitka zuba. Takođe mogu dovesti do neprijatnog zadaha i krvarenja zubnog mesa.

Povlačenje desni – lečenje

Važno je na početku reći da univerzalan lek za ovu bolest ne postoji. Većina slučajeva blagog povlačenja desni ne treba lečenje. Stomatolozi mogu da savetuju prevenciju i ponude da prate stanje gingive. 

Preporučiće korišćenje četkice sa mekim vlaknima, te vas podučiti efikasnom, ali nežnom pranju zuba. Najbolje je da zube perete dva puta dnevno u trajanju od dva minuta, pod uglom od 45 stepeni. 

Od pomoći može biti i pasta za zube za povlačenje desni, tačnije pasta koja je bogata fluoridom. Parodontax paste mogu biti od pomoći. Da biste umanjili upalu i sprečili širenje bakterija, nakon četkanja treba da isperete usta  antibakterijskom tečnošću.

Za ljude kojima je potrebno lečenje na raspolaganju je nekoliko opcija.

Lečenje kanala korena

Jedan od načina da se izleče povučene desni jeste  čišćenje kanala korena. Ovo je stomatološka procedura koja se sastoji iz dva dela, a sprovodi je stomatolog. Prvi korak je uklanjanje dentalnog plaka i kamenca ispod i iznad linije desni (mesto gde se desni i zubi spajaju). Potom sledi čišćenje kanala korena, što nije ništa drugo do uglačavanje korena zuba. 

Na ovaj način se pomaže desnima da se ponovo  povežu sa zubima. Uobičajeno je da se ovaj postupak obavlja pod lokalnom anestezijom. Nakon zahvata, neko vreme će desni biti osetljivije, blago otečene i crvene. Ove simptome možete ublažiti ispiranjem usta nekom blagom tečnošću ili jednostavno domaćim čajem od kamilice ili žalfije.

Ortodoncija

Ortodontski zahvati uključuju tretmane koji polako pomeraju položaj zuba tokom dužeg perioda. Ovim repozicioniranjem se može popraviti rub desni i olakšati održavanje zuba čistim i zdravim.

Hirurška intervencija

Kada ništa drugo ne pomaže, tu je hirurgija. Najpre se pokušava sa regeneracijom tkiva. Stomatolog najpre uklanja bakterije i plak tako što čisti iznad i ispod desni. Potom se na oštećeno tkivo nanosi regenerativno tkivo, u vidu membrane. To je zapravo protein koji stimuliše tkivo ili presađeno tkivo.  Nakon ove procedure desni se čvrsto povezuju preko korena zuba.

Još jedna mogućnost je transplantacija. Oralni hirurg presađuje tkivo sa drugog mesta u ustima ili upotrebljava sintetičke materijale za pokrivanje izloženih korena zuba. Uspešnost operacije ne zavisi samo od transplantacije, već i od toga koliko je bolest uznapredovala, kao i koliko se pacijent pridržava dobrog programa oralne higijene. Ovakva vrsta zahvata nepohodna je samo u slučajevima kada se desni koji teško povlače.

Osoba može ubrzati svoj oporavak tako što izbegavati u početku čišćenje zuba koncem ili jakim četkanjem na mestu povrede. U tanjiru ne bi trebalo da bude hrane koja nije meka i hladna, kao ni one koja zahteva previše žvakanja. Rizik od infekcije ćete umanjiti ukoliko popijete antibiotik.

Bol i osećaj nelagodnosti mogu potrajati i nekoliko dana nakon intervencije.

Prirodni načini

Pogledajte i ovaj video koji govori i prirodnom lečenju ove bolesti:

Prevencija

Neki od uzroka povlačenja desni mogu se sprečiti. Najočigledniji uzrok, koji se pritom može lako rešiti jeste previše oštro četkanje zuba ili upotreba četkice za zube sa tvrdim vlaknima. Umesto toga, ljudi bi trebalo da koriste četkicu za zube sa mekim čekinjama i izbegavaju četkanje, primenjujući nežne poteze. Na dva do četiri meseca je zamenite.

Nakupljanje plaka i zubni kamenac mogu dovesti do parodontopatije, pa održavanje dobre oralne higijene takođe može pomoći u sprečavanju povlačenja desni. Stomatolozi preporučuju čišćenje kamenca i plaka dvaput godišnje, mada može i češće u zavisnosti od toga u kojoj se meri formira.

Redovni stomatološki pregledi su od vitalnog značaja za otkrivanje ranih faza recesije desni. Pregled takođe omogućava da se identifikuju i zamene bilo kakvi neispravni ispuni ili parcijalne proteze.

Parcijalne proteze vremenom mogu postati nekompatibilne usled smanjenja grebena kostiju i desni, ali i trenja proteza. Posledica će biti iritacija gingive, a onda i njeno povlačenje oko zdravih zuba. Zamenom parcijalnih proteza to možete sprečiti.

U našoj ordinaciji brinemo za vaše povučene desni

U našoj stomatološkoj ordinaciji možete se rešiti mekih naslaga i zubnog kamenca. Cena ove procedure je 20 evra. Ukoliko je povlačenje desni uznapredovalo, te je došlo do stvaranja paradontalnih džepova možemo ih obraditi u lokalnoj anesteziji i očistiti od bakterija. Cena po zubu za ovaj tretman je 10 evra.

Ukoliko ste zabrinuti za svoje zube ili primećujete prve znake ove bolseti dođite u našu  stomatološku ordinaciju koja se nalazi u Beogradu kako bismo porazgovarali o ovom problemu i zajednički došli do rešenja.

Bulvear Despota Stefana 13 (u zgradi kod Skadarlije), Beograd

011 / 72 46 995 065 / 56 80 060