Bulvear Despota Stefana 13 (u zgradi kod Skadarlije), Beograd

Vadjenje živca iz zuba – sve što treba da znate o ovom postupku

Ukoliko ste doživeli takav bol da niste sigurni koji zub vas boli – jer vas boli cela strana, i sinusi, i uho, i glava – velike su šanse da imate pulpnu zubobolju. Pulpa je najvitalniji deo zuba, to je meko tkivo u korenu zuba koje sadrži nerv, krvne sudove i vezivno tkivo. Kada dođe do njene infekcije ili oštećenja, stomatolog će preporučiti vadjenje živca i pokušati na taj način da zaustavi dalje propadanje zuba.


Iako zvuči zastrašujuće, vadjenje živca je zapravo bezbolna procedura kada je sprovode  dobri stomatolozi. Krenimo, za početak od objašnjenja šta je to zubni živac, kada je neophodno njegovo vadjenje i kako se ono izvodi.

Šta je to živac zuba i gde se nalazi?

Zubni živac je opšteprihvaćen naziv za zubnu pulpu, iako pored nerva pulpu čine još i limfni sudovi, krvni sudovi i vezivno tkivo. Ovo je najmekši i najvitalniji deo zuba, koji ne samo da čini njegovo jezgro, no čini i zub živim. U predelu krunice zuba ona se nalazi u komori pulpe, dok je u predelu korena u kanalu korena zuba.

Pulpu, sa svim krvnim sudovima, vezivnim vlaknima i nervom, od napada bakterija i infekcija štiti sloj dentina. Dentin je najveći deo zuba i kroz njega prolaze mali nervni završeci koji zapravo mogu dati signal – ukoliko dođe do razvoja karijesa na gleđi.

Gleđ je najtvrđi deo zuba i predstavlja ujedno i najtvrđe tkivo u čitavom ljudskom organizmu. Ipak do njenog propadanja i te kako može doći, ukoliko se oralna higijena ne sprovodi pravilno i redovno. Karijes može napredovati i dospeti do dentina. Dentin je mekše tkivo od gleđi, te je tako put kvara do zubne pulpe i nerva mnogo brži.

Jednom kad se inficira pulpa, pristupa se njenom lečenju. Lečenje kanala korena podrazumeva umrtljivanje i vadjenje živca, odnosno zubne pulpe.

Čemu služi zubni živac?

Iako je ključ vitalnosti zuba u zubnom živcu, istina je da zub može nesmetano obavljati svoju funkciju čak i kad nema nerv u sebi. U toku razvoja zuba i njegovog rasta, pulpa ima nemerljiv značaj. Ipak, jednom kad zub izbije kroz desni, značaj pulpe se u tom smislu smanjuje. Zapravo, zubni živac nakon toga igra uglavnom senzornu ulogu – ona obezbeđuje zubu osećaj toplog i hladnog.

Sa ili bez zubnog nerva, zub funkcioniše. Međutim, jednom kad se obavi vadjenje živca zub će biti manje održiv, krt i sklon lomljenju.

Kada je neophodno vadjenje živca iz zuba?

Lečenje kanala korena naziva se još i endodontskom terapijom, a podrazumeva uklanjanje infekcije iz zuba i vadjenje zubnog živca. Iako i na sam pomen vadjenje živca zvuči kao bolan proces, zahvaljujući anesteticima ovo je bezbolna terapija. Kada je neophodno da se njoj pristupi?

Inficiran zub i pulpa – duboki karijes

Kada se karijes proširi sa gleđi na dentin i stigne do pulpe, neophodno je da se infekcija zaustavi, te da se spreči njeno širenje na okolna tkiva, kao što je alveolarna kost, na primer. Tada se pristupa lečenju kanala korena zuba, gde se pulpa nalazi. Karijes koji je zahvatio sva zubna tkiva naziva se duboki karijes.

Gangrena zuba

Neretko se događa da iz straha od posete stomatologu osoba ignoriše bol u zubu ili kad je to nemoguće – uz pomoć analgetika umiri bolove. Zubobolja na taj način umine, bolovi prestanu, pa osoba misli da je rešila problem. Međutim, to ne može biti dalje od istine.

Proces koji je započeo u zubu neće se zaustaviti sam od sebe. Ukoliko se infekcija ne leči, dolazi do odumiranja pulpe, odnosno do gangrene zuba. Gangrenu, pored nesnosnog bola koji se navraća, prate upaljene desni i neprijatan zadah iz usta, a zub menja svoju boju. Lečenje je sporo, a ako se ne započne na vreme, može biti i bez uspeha, što za krajnji rezultat nažalost ima vađenje zuba. Više o gangreni  pročitajte ovde.

“Mrtav zub”

Mrtav ili nevitalan zub je ništa drugo do zub čiji nerv je mrtav. Bez obzira na to šta je uzrokovalo odumiranje zubne pulpe, lečenju kanala korena se pristupa momentalno. Vadjenje živca zuba jedini je način da se spreči širenje bakterija na okolne zube i desni.

Trauma ili lom zuba

Ukoliko dođe do preloma zuba, može se desiti da se lom proširi duboko u zub i dostigne pulpu. U tom slučaju je neophodno obaviti vadjenje živca.

Takođe, kad dođe do neke traume, te se na zub izvrši veliki pritisak, postoji mogućnost da završetak nerva bude odsečen. To će za posledicu imati odumiranje nerva i indikacija je vadjenja živca. Ono što je neobično kod trauma i njihovog efekta na pulpu jeste da se odumiranje nerva može desiti odmah ili čak godinama pošto je došlo do povrede.

Resorpcija korena zuba

Jedna od reakcija na traumu ili presađivanje zuba može biti resporpcija korena, kada se rastvara  struktura zuba. Ako oštećenje počinje sa spoljašnje strane korena i krene prema unutra, to se naziva spoljna resorpcija korena. Ako se zub rastvara iz sredine ili iznutra zuba i napreduje ka spolja, klasifikuje se kao unutrašnja resorpcija. U oba slučaja resorpcija može napasti kanal pulpe i vitalni nerv i krvne sudove koji se nalaze u njoj. Ako do toga dođe vadjenje živca je neophodno, i to pre nego što resorpcija uništi veću strukturu zuba.

Vadjenje živca zuba – postupak

Endodontska terapija podrazumeva lečenje u tri koraka, koji se stomatolog obavlja u jednoj do tri posete u zavisnosti od toga da li zub ima jedan ili više korena.

#1 Čišćenje kanala korena

Početak lečenja zahteva da se kanal korena očisti od infekcije, i upravo u ovoj fazi radi se i vadjenje živca. Stomatolog pravi mali otvor na površini zuba, čisti ga od karijesa i uklanja bolesno ili mrtvo pulpno tkivo. Ovaj postupak se obavlja pod anestezijom, te pacijent ne oseća bol.

#2 Punjenje kanala korena

Nakon vadjenja pulpe od izuzetnog je značaja da se šupljina kanala korena dezinfikuje, što stomatolog radi ubrizgavanjem različitih rastvora. Nakon toga se kanal puni posebnim pastama i zatvara cementom.

#3 Dodavanje krunice ili njeno punjenje

Sada kada je zub „mrtav“, odnosno bez dotoka hranljivih materija biće skloniji lomljenju i trošenju. Krunica mora imati adekvatan ispun, te se nakon završetka prethodne faze pristupa  plombiranju zuba. Jednom kad se ispuni zub, osoba ga može koristiti kao i pre. Tamo gde je krunica toliko propala radi se njena zamena.

Kod zakrivljenih kanala ili kod zuba sa dva ili tri korena, endodontsko lečenje zahtevaće još jednu do dve posete stomatologu.

Da li boli vadjenje živca?

Pacijente kod vadjenja živca uglavnom najviše brine bol. Međutim, uz upotrebu adekvatnog anestetika ovaj tretman je relativno bezbolan.

Bol posle vadjenja živca na koji se osoba žali i koji oseća, ne potiče od lečenja već od infekcije. Lečenje ne izaziva bol, već naprotiv pomaže da se ublaži.

Sasvim je izvesno da će nakon terapije zub neko vreme biti osetljiviji na pritisak i nadražaje, ali je moguće ublažiti bolove lekovima koji se mogu kupiti u apoteci bez recepta. Ukoliko smatra da je neophodno, stomatolog može prepisati antibiotik.

Sprečite infekcije – mere prevencije po preporuci stomatologa

Da biste sprečili propadanje zuba, bolesti desni, karijes i različite infekcije, stomatolozi savetuju nekoliko jednostavnih a korisnih radnji koje svaka osoba treba da obavlja:

Redovno pranje zuba

Pravilna oralna higijena poštedeće vas mnogih nevolja sa zubima. Ukoliko perete zube kad ustanete i obavezno pred spavanje, te bar jednom u toku dana, velike su šanse da ćete se zaštititi od karijesa i  zubnog kamenca. Redovna higijena podrazumeva četkanje zuba do 3 minuta. procenjuje se da je to vreme dovoljno da se sa zuba skinu sve naslage i ostaci hrane.

Upotreba odgovarajuće paste i četkice

Iako deluje kao da je bez značaja, izbor paste za zube i četkice za zube ima veliku ulogu u oralnom zdravlju. Stomatolozi preporučuju upotrebu paste sa fluorom, te savetuju odabir četkice prema individualnim karakteristikama svake osobe. Primera radi, meke četkice se preporučuju osobama sa osetljivim (i/ili upaljenim) desnima. Meka vlakna će masirati upaljenu gingivu i pomoći u lečenju upalnog procesa.

Čistite zube zubnim koncem

Uz četkicu i pastu, zubni konac je osnovno sredstvo oralne higijene.  Upotrebom zubnog konca čistite prostor između zuba do kog četkica možda ne dopire, te skidate meke naslage sa zuba. Bakterije iz dentalnog plaka glavni su uzročnik nastanka karijesa.

Redovno posećujte stomatologa

Preventivni stomatološki pregledi nisu gubljenje vremena, već naprotiv, čuvaju vaše dragoceno vreme i oralno zdravlje. Jednom godišnje posetite svog stomatologa i pratite stanje svojih zuba, jer vas svako blagovremeno otkrivanje problema može poštedeti dugih procesa lečenja karijesa.

Pazite šta jedete

Poznato je da gazirana pića i slatkiši utiču nepovoljno po zube. Kiseline i šećeri mogu oštetiti gleđ i izazvati karijes. Opredelite se za zdravu hranu bogatu vitaminima i mineralima, a posebno onu koja u sebi sadrži dosta kalcijuma, kao što su mlečni proizvodi, na primer.

Vadjenje živca iz zuba – cena

Cena vadjenja živca iz zuba u našoj stomatološkoj ordinaciji u Beogradu zavisi od toga koliko korena zub ima. Ukoliko se tretira zub koji ima jedan koren, te se leči jedan kanal, vadjenje živca košta 30 evra. Kod zuba koji ima dva korena, cena će biti 40 evra. Kod trokorenskih zuba koji se leče, cena vadjenja živca iznosiće 50 evra.

Tačnu cenu vadjenja živca iz zuba daće vam naš stomatolog nakon što proveri stanje zuba, tako da je najbolje da zakažete termin svog pregleda u ordinaciji.

Bulvear Despota Stefana 13 (u zgradi kod Skadarlije), Beograd

011 / 72 46 995 065 / 56 80 060